O meditaciji

Meditacija je reč, a reči različiti ljudi koriste na različite načine. Ovo može izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je važno tačno odrediti šta neko podrazumeva pod rečju koju koristi. Svaka poznata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se može nazvati meditacijom. Sve zavisi od toga koliko je široko definišete. Tehnike se takođe enormno razlikuju i nema smisla sve ih nabrajati. Zato da pogledamo ovde samo one prakse koje su najpoznatije na Zapadu i najlakše se vezuju za pojam meditacije. Unutar judeo-hrišcanske tradicije nalazimo dve prakse koje se međusobno preklapaju, a nazivaju se molitva i kontemplacija. Molitva je direktno obraćanje nekom duhovnom entitetu. Kontemplacija je duži period usmerenog razmišljanja o nekoj posebnoj temi, obično religijskom idealu ili odlomku iz tekstova. Sa stanovišta mentalnog razvoja, obe te prakse su vežbe koncentracije. Uobičajena poplava nasumičnih misli je ograničena i um je omeđen na jednu oblast delovanja. Rezultati su pak oni koje pronalazite u bilo kojoj praksi koncentracije: duboki mir, usporavanje metabolizma i osećaj spokojstva i blagostanja.

Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sednete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško. Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Pošto ne može da pobegne od bola te situacije, jedino mu preostaje da pobegne u čisto iskustvo sadašnjeg trenutka. Nema nigde drugde gde bi mogao da pobegne. Ovo je efikasno za mnoge ljude, ali je prilično naporno.

Još jedna strategija, tantricki budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obično imamo, jeste manifestacija ega, tog „ja“ za koje obicno misliš da predstavlja tebe. Svesna misao je usko povezana sa pojmom sopstva. A taj pojam sopstva ili ego nije ništa drugo do skup reakcija i mentalnih slika koje su na veštački način ubačene u tok čiste svesnosti. Tantra nastoji da postigne čistu svesnost razarajući tu sliku ega. Ovo se postiže procesom vizualizacije. Učeniku se zadaje specifična religijska slika kao objekat meditacije, na primer neko božanstvo iz tantričkog panteona. On to onda čini toliko temeljno da i sam postaje taj entitet. Uklanja sopstveni identitet i stavlja na sebe drugi. Kao što i možete pomisliti, ovo zahteva dosta vremena, ali funkcioniše. Tokom ovog procesa on je u stanju da posmatra na koji je način ego konstruisan i postavljen na svoje mesto. Uočava arbitrarnu prirodu svakog ega, uključujući sopstveni, i izlazi iz okova tog ega.

Vipassana je najstarija medu praksama budisticke meditacije. Ovaj metod potiče direktno iz Satipatthana sutte, govora koji se pripisuje Budi. Vipasana je direktno i postepeno razvijanje budnosti ili svesnosti. Ona se razvija korak po korak tokom više godina. Učenikova pažnja se pažljivo usmerava ka intenzivnom istraživanju određenih vidova sopstvenog iskustva. Meditant trenira da uoči sve više i više od svog životnog iskustva koje protiče.
Cilj prakse vipassane jeste da naučimo da uočimo istinu o prolaznosti, nedovoljnosti i ispraznosti svih pojava. Možda mislimo da sve ovo već radimo, ali to je privid. To je očigledno na osnovu činjenice da tako malo pažnje obraćamo iskustvima sopstvenog života da izgleda kao da spavamo. Jednostavno ne obraćamo dovoljno pažnje da bismo primetili da ne obraćamo dovoljno pažnje.

Naše ljudske navike su stvarno glupe na neki način. Mi isključujemo 99% svih čulnih podražaja koje primimo, a onaj ostatak okamenimo u vidu izolovanih mentalnih objekata. Tada reagujemo na te mentalne objekte na programiran, naviknut način. Primer: Sediš sam u tišini noći. U daljini zalaje pas, što samo po sebi nije ni dobro ni loše. U moru tišine počinju da do tebe dopiru talasi zvučnih vibracija. Počinješ da ih čuješ te divne, kompleksne zvučne obrasce, koji se unutar tvog nervnog sistema pretvaraju u vibrirajuce električne podražaje. Taj proces treba iskoristiti kao jedan doživljaj prolaznosti, nedovoljnosti i nesuštastvenosti. Ali mi ljudi smo skloni da sve to ignorišemo. Umesto toga, okamenjujemo taj opažaj u mentalni objekat. Na njega lepimo nekakvu mentalnu sliku i kreće serija emocionalnih i pojmovnih reakcija na nju. „Opet taj pas. Uvek laje noću. Kako je dosadan. Svake noći mi ne da da spavam. Neko treba nešto da uradi oko toga. Možda da pozovem policiju. Ne, bolje šintere. Ne, napisaću jedno stvarno opako pismo vlasniku. Ma kakvi, nije vredno tolike gnjavaže. Staviću čepove za uši.“ Sve ovo su tek perceptivne i mentalne navike. Još kao dete učiš da ovako reaguješ, tako što kopiraš reakcije onih oko sebe. Te reakcije nisu svojstvene strukturi nervnog sistema.Um je skup dogadaja i posmatrač učestvuje u tim događajima svaki put kada pogleda unutra. Meditacija je takvo posmatranje sa učestvovanjem. Ono što gledaš reaguje na taj proces gledanja. Ono što posmatraš
si ti i to šta ćeš videti zavisi od toga kako gledaš. Dakle, proces meditacije je krajnje delikatan, a rezultati apsolutno zavise od stanja uma meditanta. Mentalni stavovi koji će ovde biti nabrojani su ključni za uspeh vežbanja.

1. Ništa ne očekuj: Samo sedi i vidi šta se događa. Tretiraj čitavu stvar kao eksperiment. Zainteresuj se za sam taj eksperiment. Ali nemoj da ti misli odvuče mozganje o tome kakvi ce biti rezultati. Zato,
nemoj da se brineš oko bilo kakvih rezultata. Neka se meditacija kreće sopstvenom brzinom i sopstvenim smerom. Neka te meditacija poduči onome što ona želi da naučiš. Meditativna svesnost nastoji da
vidi stvarnost tačno onakvom kakva jeste. Bilo da to odgovara našim očekivanjima ili ne, meditacija zahteva privremenu suspenziju svih naših unapred formiranih ubeđenja i ideja. Moramo skloniti sa svog
puta sva maštanja, procene i tumačenja, dotle dok traje jedna sesija. Inače ćemo se stalno na njih saplitati.

2. Ne napreži se: Ništa ne siluj, niti se napreži više nego što ti prija. Meditacija nije agresivna. Nema nasilnog metoda. Neka tvoj napor bude prirodan i postojan.

3. Ne žuri: Nemaš gde da žuriš, zato se opusti. Sedi na jastuče i ostani tu kao da imaš ceo dan na raspolaganju. Ako želiš da razviješ bilo šta vredno, za to je potrebno vreme. Strpljenje, strpljenje, strpljenje.

4. Ni za šta se ne vezuj i ništa ne odbacuj: Neka dođe šta ima da dođe, prilagodi se tome, šta god da je. Ako ti se javi lepa slika, to je dobro. Ako ti se javi ružna slika, i to je dobro. Na sve to gledaj kao na isto i ne potresaj se šta god da se pojavi. Ne bori se sa tim što doživljavaš, samo ga pažljivo posmatraj.

5. Opusti se: Nauči da ploviš sa svakom promenom koja se javi.

6. Prihvati sve što naiđe: Prihvati svoja osećanja, čak i ona za koja bi voleo da ih nemaš. Prihvati svoja iskustva, čak i ona koja mrziš. Ne osuđuj sebe što imaš ljudske mane i nedostatke. Nauči da sve
pojave u umu vidiš kao savršeno prirodne i razumljive. Pokušaj da stvari prihvataš, ali bez ocenjivanja, u svakom trenutku i kakve god da se prikažu.

7. Budi blag sa sobom: Ne ganjaj sam sebe. Možda nisi savršen, ali ti si sve sa čime treba da radiš. Proces nastajanja onakvim kakav ćeš biti započinje time što prvo sebe potpuno prihvatiš takvog kakav
si sada.

8. Istražuj sam za sebe: Postavljaj pitanja o svemu. Ništa ne uzimaj zdravo za gotovo. Ne veruj ni u šta samo zato što zvuči mudro i posvećeno ili zato što je to izjavio neki sveti čovek. Sam to za sebe proveri. To ne znači da treba da budeš ciničan, drzak ili bez poštovanja. To samo znaci da treba da oslanjaš na svoje iskustvo. Svaku tvrdnju podvrgni testu svog iskustva i neka ti rezultati tog testa budu putokaz ka istini.

9. Svaki problem posmatraj kao izazov: Negativne stvari koje se pojave smatraj prilikama da učiš i rasteš. Ne beži od njih, ne optužuj sebe, niti se pretvaraj da se ništa ne događa. Imaš problem? Odlicno.
Novi materijal za obradu. Raduj se, baci se na posao i istražuj.

10. Ne mozgaj suviše: Nije neophodno da sve unapred smisliš. Mozganje te neće osloboditi iz klopke. U meditaciji, um se prirodno pročišćuje svesnošću, golom pažnjom bez onog unutrašnjeg komentatora
koji nam neprekidno radi u glavi.

11. Neka te ne fasciniraju kontrasti: Razlike među ljudima postoje, ali insistiranje na njima je opasna rabota. Ako nismo pri tome obazrivi, to vodi direktno u egoizam. Uobičajeno čovekovo razmišljanje je puno pohlepe, zavisti i gordosti. Čovek koji na ulici vidi drugog čoveka možda istog trenutka pomisli: „On bolje izgleda od mene.“ Momentalni rezultat ovoga je zavist i stid. Devojka koja vidi drugu devojku možda pomisli: „Ja sam zgodnija od nje.“ Momentalni rezultat ovoga je gordost. Ovakva vrsta upoređivanja je navika i direktno vodi do lošeg osećaja bilo koje vrste: pohlepa, zavist, gordost, ljubomora, mržnja.

AstroTarot

Vrhunski tarot majstori, vidovnjaci, i astrolozi! Zabavite se uz naš besplatni tarot i horoskop , rune i numerologija Članak slobodno podjelite sa prijateljima ili na svojim stranicama (uz navođenje izvora)